Нобелова награда за хемију

Нобелова награда за кемију (шведски: Нобелприсет и кеми) је годишња награда Шведске академије знаности знанственицима кемичарима. То је једна од пет Нобелових награда установљених опоруком Алфреда Нобела из 1895. године, а које се додјељују за изузетне доприносе у кемији, физици, књижевности, физиологији или медицини те за допринос свјетском миру.

Прву је Нобелову награду за кемију 1901. добио низоземски кемичар Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф, "за откриће закона кемијске динамике и осмотског тлака у отопинама". Награда се традиционално додјељује у Стоцкхолму на годишњицу Нобелове смрти, 10. просинца.

Попис добитника Нобелове награде за кемију од 1901. до данас

Година	Слика	Добитник	Држава	Разлог
1901.		Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф	Низоземска	"за откриће закона кемијске динамике и осмотског тлака у отопинама"
1902.		Херманн Емил Фисцхер	Њемачка	"за рад на синтезама шећера и пурина"
1903.		Сванте Аугуст Аррхениус	Шведска	"за електролитну теорију дисоцијације (видјети ион)"
1904.		Сир Wиллиам Рамсаy	Уједињено Краљевство	"за откриће инертних плинова у зраку"
1905.		Јоханн Фриедрицх Wилхелм Адолф вон Баеyер	Њемачка	"за рад на органским бојама и хидроароматским спојевима"
1906.		Хенри Моиссан	Француска	"за истраживање и изолирање елемента флуора и за електричну пећ названу по њему (Моиссанова електрична пећ)
1907.		Едуард Буцхнер	Њемачка	"за биокемијско истраживање и откриће станичне слободне фермантације"
1908.		Сир Ернест Рутхерфорд	Уједињено Краљевство Нови Зеланд	"за његово истраживање на пољу дезинтеграције кемијских елемената и кемију радиоактивних супстанци"
1909.		Wилхелм Остwалд	Њемачка	"за његов рад на катализи и истраживање кемијске равнотеже и брзине кемијских реакција"
1910.		Отто Wаллацх	Њемачка	"за рад на пољу алицикличких спојева"
1911.		Марие Склодоwска-Цурие	Пољска Француска	"због открића кемијских елемената радија и полонија те њезиног проучавања радија"
1912.		Франçоис Аугусте Вицтор Григнард	Француска	"за откриће Григнардовог реагента"
1912.		Паул Сабатиер	Француска	"за његову методу хидрогенације органских спојева"
1913.		Алфред Wернер	Швицарска	"за рад на пољу повезивања атома у молекуле"
1914.		Тхеодоре Wиллиам Рицхардс	САД	"за његово одређивање атомске масе великог броја елемената"
1915.		Рицхард Мартин Wиллстäттер	Њемачка	"за истраживање биљних пигмената"
1916.	Није додијељена
1917.	Није додијељена
1918.		Фритз Хабер	Њемачка	"за синтезу амонијака"
1919.	Није додијељена
1920.		Wалтхер Херманн Нернст	Њемачка	"за рад на подручју термодинамике"
1921.		Фредерицк Соддy	Уједињено Краљевство	"за рад не подручју кемије радиоактивних супстанци и истраживању изотопа"
1922.		Францис Wиллиам Астон	Уједињено Краљевство	"за откриће изотопа код великог броја не-радиоактивних елемената и за његово цјелобројно правило
1923.		Фритз Прегл	Аустрија	"за изум методе микоранализе органских спојева"
1924.	Није додијељена
1925.		Рицхард Адолф Зсигмондy	Аустрија Мађарска	"за његову демонстрацију хетерогене природе колоидних отопина и кориштених метода"
1926.		Тхеодор Х. Е. Сведберг	Шведска	"за рад дисперзним суставима"
1927.		Хеинрицх Отто Wиеланд	Њемачка	"за његово истраживање жучних киселина и с њима повезаних твари"
1928.		Адолф Отто Реинхолд Wиндаус	Њемачка	"за проучавање стерола и њихове везе с витаминима"
1929.		Артхур Харден	Уједињено Краљевство	"за истраживање ферметације шећера и ензима ферментације"
1929.		Ханс Карл Аугуст Симон вон Еулер-Цхелпин	Њемачка Шведска	"за истраживање ферметације шећера и ензима ферментације"
1930.		Ханс Фисцхер	Њемачка	"за његово истраживање хемина и клорофила"
1931.		Царл Босцх	Њемачка	"за њихов допринос кемијским високотлачним методама"
1931.		Фриедрицх Бергиус	Њемачка	"за њихов допринос кемијским високотлачним методама"
1932.		Ирвинг Лангмуир	САД	"за рад у површинској кемији"
1933.	Није додијељена
1934.		Харолд Цлаyтон Уреy	САД	"за откриће тешког водика"
1935.		Фрéдéриц Јолиот	Француска	"за синтезу нових радиоактивних елемената"
1935.		Ирèне Јолиот-Цурие	Француска	"за синтезу нових радиоактивних елемената"
1936.		Петрус (Петер) Јосепхус Wилхелмус Дебyе	Низоземска САД	"за рад на молекуларној структури кроз истраживање диполних момената и дифракцију X-зрака и електрона у плиновима"
1937.		Wалтер Норман Хаwортх	Уједињено Краљевство	"за рад на угљиководицима и витамину C"
1937.		Паул Каррер	Швицарска	"за рад на каротеноидима, флавинима и витаминима А и Б2"
1938.		Рицхард Кухн	Аустрија Њемачка	"за рад на каротеноидима и витаминима"
1939.		Адолф Фриедрицх Јоханн Бутенандт	Њемачка	"за рад са сексуалним хормонима"
1939.		Лавослав (Леополд) Ружичка	Швицарска	"за рад на полиметиленима и вишим тарпенима"
1940.	Није додијељена
1941.	Није додијељена
1942.	Није додијељена
1943.		Георге де Хевесy	Мађарска	"за рад на употреби изотопа као радиоактивних пратитеља да би се проучиле кемијске реакције"
1944.		Отто Хахн	Њемачка	"за откриће нуклеарне фисије тешке атомске језгре"
1945.		Арттури Илмари Виртанен	Финска	"за студију у агрикултури и прехрамбеној кемији"
1946.		Јамес Батцхеллер Сумнер	САД	"за откриће да ензими могу бити кристализирани"
		Јохн Хоwард Нортхроп	САД	"за приправу ензима и вирусних протеина у чистој форми"
		Wенделл Мередитх Станлеy	САД	"за приправу ензима и вирусних протеина у чистој форми"
1947.		Сир Роберт Робинсон	Уједињено Краљевство	"за истраживање биљних продуката, посебице алкалоида"
1948.		Арне Wилхелм Каурин Тиселиус	Шведска	"за истраживање електрофорезе и адсорпцијске анализе"
1949.		Wиллиам Францис Гиауqуе	Канада САД	"за доприносе у подручју кемијске термодинамике"
1950.		Отто Паул Херманн Диелс	Западна Њемачка	"за њихово откриће и развој синтезе диена - Диелс - Алдерова реакција"
1950.		Курт Алдер	Западна Њемачка
1951.		Едwин Маттисон МцМиллан	САД	"за открића у кемији трансуранијских елемената"
1951.		Гленн Тхеодоре Сеаборг	САД	"за открића у кемији трансуранијских елемената"
1952.		Арцхер Јохн Портер Мартин	Уједињено Краљевство	"за њихову интервенцију расподјеле кроматографије"
1952.		Рицхард Лауренце Миллингтон Сyнге	Уједињено Краљевство	"за њихову интервенцију расподјеле кроматографије"
1953.		Херманн Стаудингер	Западна Њемачка	"за откриће у подручју макромолекуларне кемије"
1954.		Линус Царл Паулинг	САД	"за проучавање природе кемијске везе"
1955.		Винцент ду Вигнеауд	САД	"за рад на сумпорним спојевима, нарочито прве синтезе полипептида"
1956.		Сир Цyрил Норман Хинсхелwоод	Уједињено Краљевство	"за истраживање механизма кемијских реакција"
1956.		Николај Николајевич Семјонов	Совјетски Савез	"за истраживање механизма кемијских реакција"
1957.		Алеxандер Робертус Тодд, барун Тодд од Трумпингтона	Уједињено Краљевство	"за рад на нуклеотидима и коензимима нуклеотида"
1958.		Фредерицк Сангер	Уједињено Краљевство	"за рад на структури протеина, посебице инзулина"
1959.		Јарослав Хеyровскý	Чехословачка	"за откриће и развој поларографичке методе анализе"
1960.		Wиллард Франк Либбy	САД	"за методу кориштења угљика-14 за одређивање старости"
1961.		Мелвин Цалвин	САД	"за проучавање асимилације угљик-диоксида у биљкама"
1962.		Маx Фердинанд Перутз	Аустрија Уједињено Краљевство	"за њихове студије структура глобуларних протеина"
1962.		Јохн Цоwдерy Кендреw	Уједињено Краљевство	"за њихове студије структура глобуларних протеина"
1963.		Карл Зиеглер	Западна Њемачка	"за открића која се односе на високе полимере"
1963.		Гиулио Натта	Италија	"за открића која се односе на високе полимере"
1964.		Доротхy Цроwфоот Ходгкин	Уједињено Краљевство	"за њезине одреднице техника гама-зрака структура важних биокемијских субстанца"
1965.		Роберт Бурнс Wоодwард	САД	"за постигнуће у органској синтези"
1966.		Роберт Сандерсон Мулликен	САД	"за рад у свези кемијских веза и електронске структуре молекула"
1967.		Манфред Еиген	Западна Њемачка	"за студије о изразито брзим кемијским реакцијама"
		Роналд Георге Wреyфорд Норрисх	Уједињено Краљевство
		Георге Портер	Уједињено Краљевство
1968.		Ларс Онсагер	Норвешка САД	"за откриће обостраних релација"
1969.		Дерек Харолд Рицхард Бартон	Уједињено Краљевство	"за њихове доприносе развоју концепата уобличења"
1969.		Одд Хассел	Норвешка	"за њихове доприносе развоју концепата уобличења"
1970.		Луис Федерицо Лелоир	Аргентина	"за откриће нуклеотида шећера и њихову улогу у биосинтези угљиководика"
1971.		Герхард Херзберг	Западна Њемачка Канада	"за доприносе о електронској структури и геометрији молекула, нарочито слободних радикала"
1972.		Цхристиан Боехмер Анфинсен, Јр.	САД	"за рад на рибонуклеази"
		Станфорд Мооре	САД	"за допринос разумијевању везе између кемијске структуре и каталитичке активности молекуле рибонуклеазе"
		Wиллиам Хоwард Стеин	САД
1973.		Ернст Отто Фисцхер	Западна Њемачка	"за рад на кемији органометаличких спојева"
1973.		Геоффреy Wилкинсон	Уједињено Краљевство	"за рад на кемији органометаличких спојева"
1974.		Паул Јохн Флорy	САД	"за темељни рад, теоретски и еекспериментални, у физикалној кемији макромолекула"
1975.		Јохн Wарцуп Цорнфортх	Аустралија Уједињено Краљевство	"за рад на стереокемији ензимско-катализираних реакција"
1975.		Владимир Прелог	Југославија Швицарска	"за проучавање стереокемије органских молекула и реакција"
1976.		Wиллиам Нунн Липсцомб, Јр.	САД	"за проучавање структуре бороводика"
1977.		Илyа Пригогине	Белгија	"за допринос неуравнотеженој термодинамици"
1978.		Петер Деннис Митцхелл	Уједињено Краљевство	"за формулацију кемиосмотске теорије"
1979.		Херберт Цхарлес Броwн	САД	"за развитак кориштења спојева бора и фосфора као реагенса у органској синтези"
1979.		Георг Wиттиг	Западна Њемачка
1980.		Паул Берг	САД	"за темељне студије у биокемији нуклеинских киселина, нарочито проматрајући рекомбинацију ДНК"
		Wалтер Гилберт	САД	"за доприносе у свези одређивања ДНК секвенци у нуклеинским киселинама"
		Фредерицк Сангер	Уједињено Краљевство
1981.		Кеницхи Фукуи	Јапан	"за теорије у свези тијека кемијских реакција"
1981.		Роалд Хоффманн	САД	"за теорије у свези тијека кемијских реакција"
1982.		Аарон Клуг	Јужноафричка Република Уједињено Краљевство	"за његов развој кристалографије електронске микроскопије"
1983.		Хенрy Таубе	Канада САД	"за рад на механизмима реакција електронског трансфера"
1984.		Роберт Бруце Меррифиелд	САД	"за његов развој методологије за кемијску синтезу на чврстом калупу"
1985.		Херберт Аарон Хауптман	САД	"за њихове постигнућа у развијању кристалографије за одређивање кристалних структура"
1985.		Јероме Карле	САД
1986.		Дудлеy Роберт Херсцхбацх	САД	"за доприносе у свези динамика елементарих кемијских процеса"
		Yуан Тсех Лее	Тајван САД
		Јохн Цхарлес Поланyи	Канада
1987.		Доналд Јамес Црам	САД	"за њхов развој и кориштење молекула са структурно-специфичним интеракцијама високе селективности"
		Јеан-Марие Лехн	Француска
		Цхарлес Јохн Педерсен	САД
1988.		Јоханн Деисенхофер	Западна Њемачка САД	"за њихову детерминацију тро-димензионалне структуре центра фотосинтеске реакције"
		Роберт Хубер	Западна Њемачка
		Хартмут Мицхел	Западна Њемачка
1989.		Сиднеy Алтман	Канада САД	"за откриће каталитичких значајки РНК"
1989.		Тхомас Роберт Цецх	САД	"за откриће каталитичких значајки РНК"
1990.		Елиас Јамес Цореy	САД	"за његов развој теорије и методологије органске синтезе"
1991.		Рицхард Роберт Ернст	Швицарска	"за његове доприносе развоју високе резолуције нуклеарно-магнетске резонанце (НМР) спектроскопије"
1992.		Рудолпх Артхур Марцус	Канада САД	"за његове доприносе теорији реакција електронског трансфера у кемијским системима"
1993.		Карy Банкс Муллис	САД	"за доприносе развоју метода кемије базиране на ДНК"
1993.		Мицхаел Смитх	Уједињено Краљевство Канада	"за доприносе развоју метода кемије базиране на ДНК"
1994.		Георге Андреw Олах	Мађарска САД	"за његов допринос карбокатонској кемији"
1995.		Паул Јозеф Црутзен	Низоземска	"за њихов рад у атмосферској кемији, у конкретној озонској деплецији"
		Јосé Марио Молина-Пасqуел Хенрíqуез	Мексико САД
		Франк Схерwоод Роwланд	САД
1996.		Роберт Флоyд Цурл, Јр.	САД	"за њихово истраживање о фулеренима"
		Сир Харолд Wалтер Крото	Уједињено Краљевство
		Рицхард Ерретт Смаллеy	САД
1997.		Паул Делос Боyер	САД	"за њихову елуцидацију ензимског механизма темељне синтезе аденозин трифосфата (АТП-а)"
		Јохн Ернест Wалкер	Уједињено Краљевство
		Јенс Цхристиан Скоу	Данска	"за откриће ионско-транспортног ензима, На+К+-АТПасе"
1998.		Wалтер Кохн	САД	"за негов развој теорије функционалне збијености"
1998.		Јохн Антхонy Попле	Уједињено Краљевство	"за његово истраживање и развој рачунске методе у квантној кемији"
1999.		Ахмед Хассан Зеwаил	Египат САД	"за његове студије транзације стања кемијских реакција користећи фемтосекундарну спектроскопију"
2000.		Алан Јаy Хеегер	САД	"за откриће и развој водљивих полимера"
		Алан Грахам МацДиармид	Нови Зеланд САД
		Хидеки Схиракаwа	Јапан
2001.		Wиллиам Стандисх Кноwлес	САД	"за његов рад на кирално катализираним хидрираним реакцијама"
		Рyоји Ноyори	Јапан
		Карл Баррy Схарплесс	САД	"за рад на кирално катализираним оксидацијским реакцијама"
2002.		Јохн Беннетт Фенн	САД	"за развој метода за идентификацију и структурну анализу биолошких макромолекула"
		Коицхи Танака	Јапан
		Курт Wüтхрицх	Швицарска
2003.		Петер Агре	САД	"за открића у свези ионских канала у станичним мембранама"
2003.		Родерицк МацКиннон	САД	"за открића у свези ионских канала у станичним мембранама"
2004.		Аарон Циецхановер	Израел	"за откриће оф убиквитинске протеинске деградације"
		Аврам Херсхко	Израел
		Ирwин Росе	САД
2005.		Yвес Цхаувин	Француска	"за развитак методе олефинске метатезе у органској синтези"
		Роберт Хоwард Груббс	САД
		Рицхард Роyце Сцхроцк	САД
2006.		Рогер Давид Корнберг	САД	"за проучавање молекуларне базе еукариотске транскрипције"
2007.		Герхард Ертл	Њемачка	"за проучавање кемијских процеса на чврстим површинама"
2008.		Осаму Схимомура	Јапан	"за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина (ГФП)"
		Мартин Цхалфие	САД
		Рогер Yонцхиен Тсиен	САД
2009.		Венкатраман Рамакрисхнан	Уједињено Краљевство	"за проучавање структуре и функције рибосома"
		Тхомас Артхур Стеитз	САД
		Ада Е. Yонатх	Израел
2010.		Рицхард Ф. Хецк	САД	"„за међуспојне реакције катализиране паладијумом при органским синтезама“
		Еи-ицхи Негисхи	Јапан
		Акира Сузуки	Јапан
2011.		Дан Схецхтман	Израел	"за откриће квази-кристала"
2012.		Бриан Кобилка	САД	" за откриће функционирања рецептора везаних на Г-протеин (ГПЦР)"
2012.		Роберт Лефкоwитз	САД
2013.		Мартин Карплус	Аустрија/ САД	"за развој рачуналних модела сложених кемијских процеса"
		Мицхаел Левитт	Израел/ УК/ САД
		Ариех Wарсхел	Израел/ САД
2014.		Ериц Бетзиг	САД	"због побољшања резолуције микроскопа"
		Стефан Хелл	Њемачка
		Wиллиам Е. Моернер	САД
2015.		Томас Линдахл	Шведска Уједињено Краљевство	»за механичке студије поправка ДНА«^[1]
		Паул L. Модрицх	САД
		Азиз Санцар	Турска САД
2016.		Јеан-Пиерре Сауваге	Француска	»за дизајнирање и синтезу молекуларних стројева«^[2]
		Ј. Фрасер Стоддарт	Уједињено Краљевство САД
		Бен Феринга	Низоземска
2017.		Јацqуес Дубоцхет	Швицарска	»за развитак криоелектронске микроскопије за одређивање структуре биомолекула у солуцији у високој резолуцији«^[3]
		Јоацхим Франк	Њемачка САД
		Рицхард Хендерсон	Уједињено Краљевство
2018.		Францес Арнолд	САД	»за вођену еволуцију ензима«^[4]
		Георге П. Смитх	САД	»за дисплеј фага пептида и антитијела«^[4]
		Грег Wинтер	Уједињено Краљевство	»за дисплеј фага пептида и антитијела«^[4]
2019		Јохн Б. Гооденоугх	САД	»за развој литијум-ионских батерија«^[5]
		M. Станлеy Wхиттингхам	САД
		Акира Yосхино	Јапан
2020		Еммануелле Цхарпентиер^[6]	Француска	»за развиле „молекуларне маказе“ које могу да модификују људске гене«
2020		Јеннифер Доудна	САД
2021		Бењамин Лист	Њемачка	»за развој прецизног новог алата за молекуларну конструкцију: органокатализе«^[6]
2021		Давид МацМиллан	Уједињено Краљевство САД

Референце

↑ „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2015”. Нобел Фоундатион. Приступљено 11. октобра 2015.
↑ „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2015”. Нобел Фоундатион. Приступљено 7. октобра 2016.
↑ „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2017”. Нобелпризе.орг. Приступљено 2017-10-04.
↑ ^4,0 ^4,1 Пресс Релеасе: Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2018 Архивирано 2018-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у
↑ Нобелова награда за хемију 2019. додијељена је за развој “литијум-јонских батерија“. – свафизика.орг
↑ ^6,0 ^6,1 Бенџамин Лист и Дејвид Мекмилан овогодишњи добитници Нобелове награде за хемију. - Дневни лист Данас

Екстерни линкови

[N15-1] „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2015”. Нобел Фоундатион. Приступљено 11. октобра 2015.

[N16-2] „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2015”. Нобел Фоундатион. Приступљено 7. октобра 2016.

[3] „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2017”. Нобелпризе.орг. Приступљено 2017-10-04.

[NCh18-4] 4,0 ^4,1 Пресс Релеасе: Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2018 Архивирано 2018-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у

[5] Нобелова награда за хемију 2019. додијељена је за развој “литијум-јонских батерија“. – свафизика.орг

[danas-6] 6,0 ^6,1 Бенџамин Лист и Дејвид Мекмилан овогодишњи добитници Нобелове награде за хемију. - Дневни лист Данас

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Добитници Нобелове награде за хемију
1901. – 1925.	1901. Јацобус Хенрицус ван 'т Хофф • 1902. Херманн Емил Фисцхер • 1903. Сванте Аррхениус • 1904. Wиллиам Рамсаy • 1905. Адолф вон Баеyер • 1906. Хенри Моиссан • 1907. Едуард Буцхнер • 1908. Ернест Рутхерфорд • 1909. Wилхелм Остwалд • 1910. Отто Wаллацх • 1911. Марие Цурие • 1912. Вицтор Григнард / Паул Сабатиер • 1913. Алфред Wернер • 1914. Тхеодоре Wиллиам Рицхардс • 1915. Рицхард Wиллстäттер • 1916. • 1917. • 1918. Фритз Хабер • 1919. • 1920. Wалтхер Нернст • 1921. Фредерицк Соддy • 1922. Францис Wиллиам Астон • 1923. Фритз Прегл • 1924. • 1925. Рицхард Адолф Зсигмондy
1926. – 1950.	1926. Тхеодор Сведберг • 1927. Хеинрицх Отто Wиеланд • 1928. Адолф Wиндаус • 1929. Артхур Харден / Ханс вон Еулер-Цхелпин • 1930. Ханс Фисцхер • 1931. Царл Босцх / Фриедрицх Бергиус • 1932. Ирвинг Лангмуир • 1933. • 1934. Харолд Уреy • 1935. Фрéдéриц Јолиот / Ирèне Јолиот-Цурие • 1936. Петер Дебyе • 1937. Норман Хаwортх / Паул Каррер • 1938. Рицхард Кухн • 1939. Адолф Бутенандт / Лавослав Ружичка • 1940. • 1941. • 1942. • 1943. Георге де Хевесy • 1944. Отто Хахн • 1945. Арттури Илмари Виртанен • 1946. Јамес Б. Сумнер / Јохн Хоwард Нортхроп / Wенделл Мередитх Станлеy • 1947. Роберт Робинсон • 1948. Арне Тиселиус • 1949. Wиллиам Гиауqуе • 1950. Отто Диелс / Курт Алдер
1951. – 1975.	1951. Едwин МцМиллан / Гленн Т. Сеаборг • 1952. Арцхер Мартин / Рицхард Лауренце Миллингтон Сyнге • 1953. Херманн Стаудингер • 1954. Линус Паулинг • 1955. Винцент ду Вигнеауд • 1956. Цyрил Норман Хинсхелwоод / Николај Семјонов • 1957. Лорд Тодд • 1958. Фредерицк Сангер • 1959. Јарослав Хеyровскý • 1960. Wиллард Либбy • 1961. Мелвин Цалвин • 1962. Маx Перутз / Јохн Кендреw • 1963. Карл Зиеглер / Гиулио Натта • 1964. Доротхy Ходгкин • 1965. Роберт Бурнс Wоодwард • 1966. Роберт С. Мулликен • 1967. Манфред Еиген / Роналд Георге Wреyфорд Норрисх / Георге Портер • 1968. Ларс Онсагер • 1969. Дерек Бартон / Одд Хассел • 1970. Луис Федерицо Лелоир • 1971. Герхард Херзберг • 1972. Цхристиан Б. Анфинсен / Станфорд Мооре / Wиллиам Хоwард Стеинн • 1973. Ернст Отто Фисцхер / Геоффреy Wилкинсон • 1974. Паул Ј. Флорy • 1975. Јохн Wарцуп Цорнфортх / Владимир Прелог
1976. – 2000.	1976. Wиллиам Липсцомб • 1977. Илyа Пригогине • 1978. Петер D. Митцхелл • 1979. Херберт C. Броwн / Георг Wиттиг • 1980. Паул Берг / Wалтер Гилберт / Фредерицк Сангер • 1981. Кен'ицхи Фукуи / Роалд Хоффманн • 1982. Аарон Клуг • 1983. Хенрy Таубе • 1984. Роберт Бруце Меррифиелд • 1985. Херберт А. Хауптман / Јероме Карле • 1986. Дудлеy Р. Херсцхбацх / Yуан Т. Лее / Јохн C. Поланyи • 1987. Доналд Ј. Црам / Јеан-Марие Лехн / Цхарлес Ј. Педерсен • 1988. Јоханн Деисенхофер / Роберт Хубер / Хартмут Мицхел • 1989. Сиднеy Алтман / Тхомас Цецх • 1990. Елиас Јамес Цореy • 1991. Рицхард Р. Ернст • 1992. Рудолпх А. Марцус • 1993. Карy Б. Муллис / Мицхаел Смитх • 1994. Георге Андреw Олах • 1995. Паул Ј. Црутзен / Марио Ј. Молина / Ф. Схерwоод Роwланд • 1996. Роберт Цурл / Харолд Крото / Рицхард Смаллеy • 1997. Паул D. Боyер / Јохн Е. Wалкер / Јенс Цхристиан Скоу • 1998. Wалтер Кохн / Јохн А. Попле • 1999. Ахмед Зеваил • 2000. Алан Ј. Хеегер / Алан Г. МацДиармид / Хидеки Схиракаwа
2001. – 2024.	2001. Wиллиам С. Кноwлес / Рyōји Ноyори / К. Баррy Схарплесс • 2002. Курт Wüтхрицх / Јохн Б. Фенн / Кōицхи Танака • 2003. Петер Агре / Родерицк МацКиннон • 2004. Аарон Тзихановер / Аврам Хершко / Ирwин Росе • 2005. Yвес Цхаувин / Роберт Х. Груббс / Рицхард Р. Сцхроцк • 2006. Рогер Давид Корнберг • 2007. Герхард Ертл • 2008. Осаму Схимомура / Мартин Цхалфие / Рогер Y. Тсиен • 2009. Венкатраман Рамакришнан / Тхомас А. Стеитз / Ада Јонат • 2010. Рицхард Ф. Хецк / Акира Сузуки / Еиицхи Негисхи • 2011. Дан Шехтман • 2012. Роберт Лефкоwитз / Бриан Кобилка • 2013. Мартин Карплус / Мицхаел Левитт / Ариех Варшел • 2014. Ериц Бетзиг / Стефан Хелл / Wиллиам Е. Моернер • 2015. Томас Линдахл / Паул Модрицх / Азиз Санцар • 2016. Јеан-Пиерре Сауваге / Ј. Фрасер Стоддарт / Бен Феринга • 2017. Јацqуес Дубоцхет / Јоацхим Франк / Рицхард Хендерсон • 2018. Францес Арнолд / Грег Wинтер / Георге П. Смитх • 2019. Јохн Б. Гооденоугх / M. Станлеy Wхиттингхам / Акира Yосхино • 2020. Еммануелле Цхарпентиер / Јеннифер Доудна • 2021. Бењамин Лист / Давид МацМиллан • 2022. Царолyн Р. Бертоззи / Мортен П. Мелдал / Карл Баррy Схарплесс • 2023. Моунги Г. Баwенди / Лоуис Е. Брус / Алексеј Јекимов

Нобелова награда за хемију

Попис добитника Нобелове награде за кемију од 1901. до данас

Референце

Екстерни линкови

Мени за навигацију

Претрага