1534

Ово је чланак о години 1534.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1500-е  1510-е  1520-е  – 1530-е –  1540-е  1550-е  1560-е
Године:	1531 1532 1533 – 1534 – 1535 1536 1537

1534. по календарима

Грегоријански	1534. (MDXXXIV)
Аб урбе цондита	2287.
Исламски	940–941.
Ирански	912–913.
Хебрејски	5294–5295.
Бизантски	7042–7043.
Коптски	1250–1251.
Хинду календари
• Викрам Самват	1589–1590.
• Схака Самват	1456–1457.
• Кали Yуга	4635–4636.
Кинески
• Континуално	4170–4171.
• 60 година	Yанг Дрво Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11534.
Подробније: Календарска ера

Година 1534 (MDXXXIV) била је редовна година која почиње у четвртак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

• 30. 1. - Фрањо Кеглевић, Петров син, добио опатију у Топуском.

• 27. 2. - Јероним Задранин предлаже краљу Фердинанду да скине Петра Кружића с клиске капетаније, јер његови ускоци не мирују (упркос примирју с Турцима).

+ Анабаптисти на челу са Јаном Маттхyсом заузели град Мüнстер и спроводе своје идеје (Маттхyс погинуо у априлу).

• април - Хајрудин Барбароса повратио Корони, Патрас и Наупакт од Шпанаца.
• 17. 4. - Сир Тхомас Море заточен у лондонском Тоwеру због противљења краљевом новом браку и раскиду са папом.
• 20. 4. - Јацqуес Цартиер кренуо у потрагу за Северозападним пролазом, до септембра истражује Неwфоундланд и заљев Ст. Лаwренца.
• 25. 4. - Францисцо Пиззаро установио Јаују (Хауху) за привремени главни град Перуа; ту су исте године пронађена огромна складишта хране, одеће и драгоцености - извор идеје о Земљи Дембелији?.

• пролеће - Под краљевим притиском, поседници града Жумберка уступили тај град српским ускоцима (350 кућа, насеља проширена и на подручје Метлике, Костањевца, Фрауенбруна и Плетарја).

• 11. 6. - Османско-сафавидски рат (1532-1555): Сулејман I кренуо у ирачки поход.
• липањ - Босански и херцеговачки санџак неуспјешно опсједају Клис 28 дана.

• 4. 7. - За краља Данске и Норвешке изабран протестант Кристијан III - долази до грађанског рата (Грофов рат 1534-36).

• јул-август - Барбароса хара италијанским обалама од Калабрије до Лација, затим осваја Тунис (16. 8.) од хафсидског владара, шпанског вазала.

• 15. 8. - Игнације Лоyола и шесторица пријатеља основали Дружбу Исусову.
• коловоз - Тамáс Нáдасдy се враћа из Запољине у Фердинандову странку.

• 29. 9. - Турски повереник у Угарској Лодовицо Гритти погинуо у Ердељу.

• 13. 10. - Алессандро Фарнесе изабран за папу под именом Павао III. (до 1549).
• октобар - Отоманска амбасада у Француску (1534) стигла у Марсеј.
• 18. 10. - Афера плаката: у неколико француских градова осванули хугенотски антикатолички плакати - краљ Франçоис окончава помирљиву политику, следи репресија.

• новембар - Енглески парламент доноси први Закон о супремацији - краљ Хенрy VIII је поглавар Цркве Енглеске.
• 30. 11. - Састанак хрватског нижег племства у Рипачу, траже од краља да именује бана.

• 4. 12. - Османлијске снаге заузеле Багдад без отпора (држе га, у првом периоду, до 1623).

+ Фердинандова повеља Људевиту Пекрију од Петровине: обећаје му да ће га именовати за бана, као и градове Медведград, Раковец и Лукавец, које треба откупити од удовице Николе Зринског.

• 6. 12. - Себастиáн де Белалцáзар са 200 насељеника оснива нови Qуито, након што је инкански генерал Румиñахуи запалио стари.

Током/тијеком године

• Војвода Радоје Храбрен Милорадовић подигао цркву Св. Николе у Тријебњу.
• Манцо Инца Yупанqуи крунисан за владара Инка.
• Основан Цамбридге Университy Пресс.
• Франçоис Рабелаис објавио "Гаргантуу".
• Објављивањем Старог завјета комплетирана Лутерова библија.

Рођења

• 6. 1. - Павао Скалић, хрватски пустолов и хуманист-полихистор († ца. 1575)
• 23. 6. - Ода Нобунага, јапански ратник († 1582)

Смрти

• 5. 3. - Антонио да Цорреггио, сликар (* 1489)
• март - Ајше Хафса Султан, мајка Сулејмана I (* ца. 1479)
• 20. 4. - Елизабетх Бартон, часна сестра (* ца. 1506)
• 25. 9. - папа Клемент VII. (* 1478)
• 29. 9. - Лодовицо Гритти (Алвисе Гритти), турски намесник Угарске (* 1480)
• Јаков Илијин Бунић, дубровачки кнез и писац (* 1469)
• Никола III. Зрински, великаш (* ца. 1489)
• Стефан VIII Батори, ердељски војвода (* 1477)
• Цаитанyа Махапрабху, хиндуистички светац (* [[1486)
• прибл. - Антонио Пигафетта, истраживач (* ца. 1491)

Референце

• Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)