HTTP kompresija
HTTP kompresija predstavlja sposobnost koja se može implementirati u web server i web klijent kako bi se bolje iskoristio dozvoljeni propusni opseg (eng. bandwight, prim. aut.) i omogućila veća brzina prenosa podataka između njih.[1]
HTTP podaci se kompresuju pre početka slanja sa servera: internet pretraživač objavljuje serveru koje metode kompresije podržava pre nego što preuzme odgovarajući format; pretraživači koji ne podržavaju odgovarajuće metode kompresije će preuzeti nekompresovane podatke. Najčešća shema za kompresiju podrazumeva gzip i deflate, dok celu listu dostupnih shema održava IANA (Internet Assigned Numbers Authority)[2]. Pored toga, drugi developeri prave nove metode kompresije i uključuju ih u svoje proizvode (npr. Google je napravio SDCH shemu i implementirao je u svoj Google Chrome pretraživač i još neke Google servere).
Klijent/Server shema za kompresiju
U većini slučajeva, ne računajući SDHC, saradnja se odvija u dva koraka, što je opisano u RFC 2616.
1. Web klijent ukljucuje "Accept-Encoding" polje u svoj HTTP zahtev, u kome se nalaze imena podržanih shema za kompresiju (tzv. content-coding tokens)odvojenih zapetama.
GET /encrypted-area HTTP/1.1 Host: www.example.com Accept-Encoding: gzip, deflate
2. Ako server podržava jednu ili više shema za kompresiju, podaci koji se šalju mogu se kompresovati pomoću jedne ili više metoda koje podržavaju obe strane. U tom slučaju, server će dodati "Content-Encoding" polje u svom HTTP odgovoru u kome će stajati imena koristenih shema, odvojenih zapetama.
HTTP/1.1 200 OK Date: Mon, 23 May 2005 22:38:34 GMT Server: Apache/1.3.3.7 (Unix) (Red-Hat/Linux) Last-Modified: Wed, 08 Jan 2003 23:11:55 GMT Etag: "3f80f-1b6-3e1cb03b" Accept-Ranges: bytes Content-Length: 438 Connection: close Content-Type: text/html; charset=UTF-8 Content-Encoding: gzip
Web server nije u obavezi da koristi bilo koji metod kompresije - to zavisi od unutrašnjih podešavanja samog servera a može zavisiti i od unutrašnje arhitekture internet stranice o kojoj se radi.
U slučaju SDCH koristi se saradnja uz pomoć rečnika, što može uključiti i dodatne korake, kao na primer download potrebnog rečnika sa spoljnog servera.
Problemi koji spre;avaju upotrbu HTTP kompresije
Clanak koji su 2009. godine objavili inžinjri Google- a Arvind Jain i Jason Glasgov navodi da se više od 99 godina izgubi[3] svakog dana zbog povećanog vremena učitavanja stranice kada sadržaj koji korisnici prihvataju nije kompresovan. Ovo se dešava kada se anti- virus umeša u konekciju i onemogućava kompresiju, kada se koriste proksi serveri (kod preopreznih pretraživača), kada su serveri pogrešno konfigurisani i kada bagovi u pretraživaču onemogučavaju kompresiju. Internet Explorer 6, koji koristi HTTP 1.0 (bez dodataka kao što su kompresija ili pipelining) kada se koristi sa proksijem -uobičajena konfiguracija u korporativnom okruženju- bio je glavni krivac za korišćenje nekompresovanog HTTP-a.[4]
Content-coding tokens
- ^ „Using HTTP Compression (IIS 6.0)”. Microsoft Corporation. Приступљено 9. 2. 2010.
- ^ RFC 2616, Section 3.5: "The Internet Assigned Numbers Authority (IANA) acts as a registry for content-coding value tokens."
- ^ „Use compression to make the web faster”. Google Developers. Приступљено 22. 5. 2013.
- ^ http://code.google.com/speed/articles/use-compression.html