Прејди на содржината

Окупација на земјиште во Бредел

Од Википедија — слободната енциклопедија

Окупацијата на земјиштето Бредел се случила на Источен Ранд, Јоханесбург, во Јужна Африка, во 2001 година во близина на меѓународниот аеродром во Јоханесбург. Брзо била задушена, но станала главна национална вест откако една политичка партија била обвинета за охрабрување на акцијата.[1]

Окупација[уреди | уреди извор]

Поттикната од копнените инвазии во Зимбабве, напуштената фарма Еландсфонтејн бр. 412 во Бредел, паркот Кемптон (надвор од Јоханесбург) била сквотирана од 5.000 сиромашни црнци од блиското пренаселено место наречено Тембиса на почетокот на 2001 година.[2]

23-те хектари земјиште биле делумно во сопственост на државата, а делумно на приватни сопственици, вклучително и снабдувачот со електрична енергија Еском, државната транспортна компанија Транснет и компанијата наречена Гроенграс Ајендоме.[3]

Панафриканскиот конгрес на Азанија (PAC), мала политичка партија, ја охрабрила окупацијата земајќи RS25 (3 долари) од секој сквотер, кој бил спремен да плати за правна помош и вода, но сквотерите верувале дека ги купуваат нивните парцели со пари.[4]

Иселување[уреди | уреди извор]

Државата добила судска наредба во јули со која им се дозволува да ги иселат гсквотерите. Колибите изградени на окупираното земјиште потоа биле уништени помеѓу јули и август.[3] Жените се обиделе да се спротивстават срамејќи ги иселувачите со својата голотија, но иселувањето продолжило. Иселувањето било спроведено од приватната безбедносна фирма МакЛигал (анг: MacLegal).[2]

Околу 200 лица биле уапсени, од кои 90 биле ослободени, а 110 биле задржани во притвор. Министерот за земјоделство и земјишни работи, Токо Дидиза, рекол дека доколку се докаже дека ПАК земал пари за окупацијата, ќе бидат обвинети за различни кривични дела, вклучително и кражба. Претставниците на ПАК негирале дека ја организирале окупацијата.[5]

Последици[уреди | уреди извор]

Многу сквотери немале каде да одат, некои биле сместени во цркви од Јужноафриканскиот совет на црквите.[3] Високиот суд во Преторија ја потврдил својата претходна пресуда за иселување во ноември 2001 година. Државата тврдела дека иселувањето е оправдано поради недостигот на чиста вода за пиење и опасностите од подземната бензинска цевка и електричните кабли. КЈП изјавиле дека владата била обврзана да ги смести сквотерите бидејќи тие живееле таму повеќе од шест месеци.[6]

Професорката Џилијан Харт ја опишала како „длабока морална криза за државата пост-апартхејд“.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. ‘Land Occupations are the new way of doing Land Reform’ Архивирано на 29 октомври 2013 г., Surplus People's Project, 2011
  2. 2,0 2,1 Dempster, Carolyn (12 July 2001). „Eyewitness: Evicted and homeless“. BBC. Посетено на 7 May 2019.
  3. 3,0 3,1 3,2 Olufemi, Olusola (2001). „Socio-political imperatives of land invasion and eviction: Revisiting the Bredell case, Johannesburg, South Africa“ (PDF). Adequate & Affordable Housing for All. Архивирано од изворникот (PDF) на 2022-01-26. Посетено на 7 May 2019.
  4. L. Swarns, Rachel (12 July 2001). „South Africa Confronts Landless Poor, and a Court Sends Them Packing“. New York Times. Посетено на 7 May 2019.
  5. Tabane, Rapule; Sapa (5 July 2001). „State may arrest PAC leaders for land grab“. IOL. Посетено на 7 May 2019.
  6. Tabane, Rapule (16 November 2001). „Court upholds ousting of Bredell squatters“. IOL. Посетено на 7 May 2019.
  7. The Development Decade?: Economic and Social Change in South Africa, 1994 - 2004, ed. Vishnu Padayachee, p.25