Triler (žanr) — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
| (Није приказано 5 међуизмена 4 корисника) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{експерт}} |
|||
[[ |
[[Датотека:RebeccaTrailer.jpg|thumb|200п|Uobičajena tema trilera je nevina žrtva i poremećeni protivnik kao što je prikazano u Hičkokovom filmu ''[[Ребека (филм)|Rebeka]]'' gde gđa Danvers ubeđuje gđu De Vinter da se ubije.]] |
||
'''Triler''' je [[film|filmski]], [[televizija|televizijski]] i [[književnost|književni]] [[žanr]] prepun napetosti i iznenađenja. Trileri jako stimulišu gledaočevo [[rasploženje]], pružajući mu osećaje [[napetost|napetosti]], [[uzbuđenje|uzbuđenja]], [[iznenađenje|iznenađenja]], [[iščekivanje|iščekivanja]] i [[strepnja|strepnje]].<ref name="findmeanauthor.com">{{cite web|author=Steve Bennett |url=http://www.findmeanauthor.com/thriller_fiction_genre.htm |title=Thriller Fiction Genre definition |publisher=Findmeanauthor.com |accessdate = 22. 06. 2010}}</ref><ref name="filmsite.org">[http://www.filmsite.org/thrillerfilms3.html Filmsite.org]</ref> Uspešni primeri trilera su filmovi [[Alfred Hičkok|Alfreda Hičkoka]].<ref>[http://www.filmsite.org/horrorfilms.html Filmsite.org]</ref> |
'''Triler''' je [[film|filmski]], [[televizija|televizijski]] i [[književnost|književni]] [[žanr]] prepun napetosti i iznenađenja. Trileri jako stimulišu gledaočevo [[rasploženje]], pružajući mu osećaje [[napetost|napetosti]], [[uzbuđenje|uzbuđenja]], [[iznenađenje|iznenađenja]], [[iščekivanje|iščekivanja]] i [[strepnja|strepnje]].<ref name="findmeanauthor.com">{{cite web|author=Steve Bennett |url=http://www.findmeanauthor.com/thriller_fiction_genre.htm |title=Thriller Fiction Genre definition |publisher=Findmeanauthor.com |accessdate = 22. 06. 2010}}</ref><ref name="filmsite.org">[http://www.filmsite.org/thrillerfilms3.html Filmsite.org]</ref> Uspešni primeri trilera su filmovi [[Alfred Hičkok|Alfreda Hičkoka]].<ref>[http://www.filmsite.org/horrorfilms.html Filmsite.org]</ref> |
||
Trileri generalno drže gledaoce <nowiki> |
Trileri generalno drže gledaoce <nowiki>„na ivici”</nowiki> dok se radnja filma približava svom vrhuncu. Skrivanje važnih informacija je uobičajen [[Element(film)|element.]]<ref>[http://www.olivia.mn.us/index.asp?Type=B_BASIC&SEC={A5273FC0-5569-4655-9B35-B3914FAE46D3}&DE={216FD9B0-54A1-4D8A-BFC7-FC02098991C9} "What's Mystery, Suspense & Thriller Genre?"] {{Wayback|url=http://www.olivia.mn.us/index.asp?Type=B_BASIC&SEC=%7BA5273FC0-5569-4655-9B35-B3914FAE46D3%7D&DE=%7B216FD9B0-54A1-4D8A-BFC7-FC02098991C9%7D |date=20120402153017 }}. Olivia.mn.us. Retrieved June 27, 2010.</ref> |
||
Triler se obično okreće oko negativnog lika, koji obično predstavlja vrstu prepreke koju glavni glumac ili glumica mora da preskoči. |
Triler se obično okreće oko negativnog lika, koji obično predstavlja vrstu prepreke koju glavni glumac ili glumica mora da preskoči. |
||
| Ред 8: | Ред 9: | ||
[[Хомер|Homerova]] ''[[Одисеја|Odiseja]]'' smatra se jednom od najstarijih priča u Zapadnom svetu i smatra se najstarijim prototipom ovog žanra. |
[[Хомер|Homerova]] ''[[Одисеја|Odiseja]]'' smatra se jednom od najstarijih priča u Zapadnom svetu i smatra se najstarijim prototipom ovog žanra. |
||
== Karakteristike == |
|||
Pisac [[Владимир Набоков|Vladimir |
Pisac [[Владимир Набоков|Vladimir Nabokov]] je rekao, na svojim predavanjima na [[Универзитет Корнел|Kornel Univerzitetu]]: ''„U Anglo-Saksonskom trileru, negativac je generalno kažnjen, a tihi, jaki čovek osvaja slabu, brbljivu devojku, ali nigde u Zapadnim zemljama ne postoji zakon koji kaže da moramo uvek da se držimo pravila, tako da nam uvek ostaje nada da će zli, ali romantični momak izbeći kaznu, a da će dobri ali dosadni momak biti na kraju ostavljen od strane ćudljive heroine”''.<ref>[[Vladimir Nabokov]] (1981) ''Lectures on Russian Literature'', lecture on ''Russian Writers, Censors, and Readers'', p.16</ref> |
||
Trileri može biti definisan po osećanju koje izaziva:iščekujuće |
Trileri može biti definisan po osećanju koje izaziva: iščekujuće uzbuđenje. Ukratko ako stvara uzbuđenje, onda je triler. |
||
=== Neizvesnost === |
=== Neizvesnost === |
||
| Ред 24: | Ред 25: | ||
{{izvori}} |
{{izvori}} |
||
{{normativna kontrola}} {{портал бар-лат|Филм}} |
|||
{{klica-film}} |
{{klica-film}} |
||
Тренутна верзија на датум 4. март 2024. у 14:25
 | Овај чланак или један његов део захтева пажњу стручњака за ову тему. Молимо нађите неког или сами поправите ову страницу ако можете. Погледајте страну за разговор где има више детаља. |
Triler je filmski, televizijski i književni žanr prepun napetosti i iznenađenja. Trileri jako stimulišu gledaočevo rasploženje, pružajući mu osećaje napetosti, uzbuđenja, iznenađenja, iščekivanja i strepnje.[1][2] Uspešni primeri trilera su filmovi Alfreda Hičkoka.[3]
Trileri generalno drže gledaoce „na ivici” dok se radnja filma približava svom vrhuncu. Skrivanje važnih informacija je uobičajen element.[4]
Triler se obično okreće oko negativnog lika, koji obično predstavlja vrstu prepreke koju glavni glumac ili glumica mora da preskoči.
Homerova Odiseja smatra se jednom od najstarijih priča u Zapadnom svetu i smatra se najstarijim prototipom ovog žanra.
Karakteristike[уреди | уреди извор]
Pisac Vladimir Nabokov je rekao, na svojim predavanjima na Kornel Univerzitetu: „U Anglo-Saksonskom trileru, negativac je generalno kažnjen, a tihi, jaki čovek osvaja slabu, brbljivu devojku, ali nigde u Zapadnim zemljama ne postoji zakon koji kaže da moramo uvek da se držimo pravila, tako da nam uvek ostaje nada da će zli, ali romantični momak izbeći kaznu, a da će dobri ali dosadni momak biti na kraju ostavljen od strane ćudljive heroine”.[5]
Trileri može biti definisan po osećanju koje izaziva: iščekujuće uzbuđenje. Ukratko ako stvara uzbuđenje, onda je triler.
Neizvesnost[уреди | уреди извор]
Neizvesnost je bitan faktor u žanru trilera.Kod gledaoca izaziva osećaj zadovoljavajuće fascinacije i uzbuđenja pomešanih sa razumevanjem,iščekivanjem i tenzijom.Ovo se razvija od nepredvidljivih, misterioznih i uzbudjujućih dogadjaja tokom radnje, koje teraju gledaoca ili čitaoca da razmišljaju o posledicama odredjenih akcija.Neizvesnost se pojačava kako bi one finalne momente, bez obzira koliko kratki oni bili, učinili nezaboravnima. Neizvesnost u priči tera čitaoca da ne staje sa čitanjem ili gledanjem sve do svršetka.
U okvirima očekivanja od same priče,može se uporediti sa znatiželjom i iznenađenjem. Cilj je preneti priču sa neprekidnom tenzijom, iznenađenjem, i stalnim osećanjem neizbežne propasti.Neizvesnost se u filmovima obično postiže kombinacijom nade i strepnje, koje se stvaraju o iščekivanju zaključnog dela filma-Nade da će sve ispasti dobro, i strepnje da ipak neće. Druga vrsta neizvesnosti je iščekivanje koje se javlja u trenucima u kojima tačno znamo šta će se dogoditi, ali sa nestrpljenjem očekujemo da se to zaista i ostvari.[6]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Filmsite.org
- ^ Filmsite.org
- ^ "What's Mystery, Suspense & Thriller Genre?" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012). Olivia.mn.us. Retrieved June 27, 2010.
- ^ Vladimir Nabokov (1981) Lectures on Russian Literature, lecture on Russian Writers, Censors, and Readers, p.16
- ^ Ortony, Clore, and Collins 1988
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
 | Овај чланак везан за филмску уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |