Додатна компонента

Mozilla Firefox displaying a list of installed plug-ins

У рачунарству, додатак (енг. plug-in) је софтверска компонента која додаје специфично својство на већ постојећу апликацију. Када апликација подржава додатке, онда одобрава прилагођавање према корисничким потребама. Најчешћи примери су додаци коришћени у веб прегледачима, да додају нова својства као што су веб претраживачи, вирус скенерс, или могућност да употребимо нови тип датотеке као што је нови видео формат. Познати додаци прегледачима укључују Adobe Flash Player, QuickTime Player, и Јава додатак, који може да покрене Јава аплети на странице које се извршавају на локалној Јава виртуелној машини.

Теме су пакети који садрже додатне или промењене графичке детаље, које смо постигли коришћењем графичког корисничког интерфејса, које могу бити примењене на специфичан софтфер и веб странице, и тиме омогуће кориснику да промени изглед у складу са корисничким потребама и жељама.

Сврха и примери

Апликације подржавају додатке из много разлога. Неки од главних разлога укључују:

• омогућавање third-party developers који проширују апликацију
• подржавање лаког додавања нових својства
• редуковање величина апликација
• одвајање изворног кода од апликација због некомпатибилних софтверских лиценци

Типови апликација и зашто користе додатке:

• Аудио едитор користи додатке да генерише, процесуира и/или анализира звук (Ardour, Audacity)
• Клијенти електронске поште користе додатке да шифрују и дешифрују електронксу пошту(Pretty Good Privacy)
• Графички софтвер користе додатке да подрже формате дадотека и процесуира слике (Adobe Photoshop, GIMP)
• Медија плејер користи додатке да би подржао различите формате датотека и на њих применио филтере(foobar2000, GStreamer, Quintessential, VST, Winamp, XMMS)
• Анализатор пакета користи додатке ѕа дешифровање различитих формата пакета(OmniPeek)
• Remote sensing application користи додатке да процесуира различите оптичке типове(Opticks)
• Уређивач текста и интегрисано развојно окружење користе додатке да би подржљли различите програмске јеѕике (Eclipse, jEdit, MonoDevelop)
• Web browsers use plug-ins (often implementing the NPAPI specification) to play video and presentation formats (Flash, QuickTime, Microsoft Silverlight, 3DMLW)

Mechanism

Example Plug-In Framework

As shown in the figure, the host application provides services which the plug-in can use, including a way for plug-ins to register themselves with the host application and a protocol for the exchange of data with plug-ins. Plug-ins depend on the services provided by the host application and do not usually work by themselves. Conversely, the host application operates independently of the plug-ins, making it possible for end-users to add and update plug-ins dynamically without needing to make changes to the host application.

Programmers typically implement plug-in functionality using shared libraries installed in a place prescribed by the host application. HyperCard supported a similar facility, but more commonly included the plug-in code in the HyperCard documents (called stacks) themselves. Thus the HyperCard stack became a self-contained application in its own right, distributable as a single entity that end-users could run without the need for additional installation-steps. Programs may also implement plugins by loading a directory of simple script files written in a scripting language like Python or Lua.

Compared to extensions

In the Mozilla Firefox web browser, extensions differ slightly from plug-ins. Firefox supports plug-ins using NPAPI. When the browser encounters references to content a plug-in specializes in, the data is handed off to be processed by that plug-in. An extension, or "addon" is a user interface enhancement that may add abilities such as a download manager, toolbar buttons, or enhancements specific to a particular web site.

The original impetus behind the development of Mozilla Firefox was the pursuit of a small baseline application, leaving exotic or personalized functionality to be implemented by extensions to avoid feature creep. This is in contrast to the "kitchen sink" approach in its predecessors, the Mozilla Application Suite and Netscape 6 and 7.

The same distinction between plug-ins and extensions is in use by other web browsers, such as Microsoft Internet Explorer, where a typical extension might be a new toolbar, and a plug-in might embed a video player on the page. Since plug-ins and extensions both increase the utility of the original application, Mozilla uses the term "add-on" as an inclusive category of augmentation modules that consists of plug-ins, extensions and themes.

History

Plug-ins appeared as early as the mid 1970s, when the EDT text editor running on the Unisys VS/9 operating system using the UNIVAC Series 90 mainframe computers provided the ability to run a program from the editor and to allow such a program to access the editor buffer, thus allowing an external program to access an edit session in memory. The plug-in program could make calls to the editor to have it perform text-editing services upon the buffer that the editor shared with the plug-in. The Waterloo Fortran compiler used this feature to allow interactive compilation of Fortran programs edited by EDT.

Very early PC software applications to incorporate plug-in functionality included HyperCard and QuarkXPress on the Macintosh, both released in 1987. In 1988, Silicon Beach Software included plug-in functionality in Digital Darkroom and SuperPaint, and Ed Bomke coined the term plug-in.

See also

• Applet
• Shared library
• Add-ons for Firefox
• Add-on (Mozilla)
• Browser extension
• Theme (computing)
• Skin (computing)